Kako roditi sina?
Žene
kojima je potrebno dugo vreme da bi zatrudnele uglavnom će na svet
doneti muško dete, za razliku od vršnjakinja koje su brzo ostale u
drugom stanju - pokazalo je jedno nedavno istraživanje.
U gruipi od 500 žena, koje su prihvatile da dobrovoljno učestvuju u
istraživanju, njih 58 odsto rodiće sina jer im je bilo potrebno duže od
godinu dana da ostanu u "blagoslovenom stanju", ali je istraživanje na
većoj grupi od 4.800 žena kojima je bilo potrebno mnogo kraće vreme da
zatrudne pokazalo da taj procenat pada na 51 odsto.
Svaka dodatna godina parovima koji pokušavaju da dobiju bebu prirodnimn
putem za gotovo 4 odsto povećava izglede da dobiju sina. Povećavaju se i
šanse kad se žena otrese neželjenih faktora kao što su pušenje,
alkoholizam i neredovnost menstrualnog ciklusa.
Epidemiolog Luk Smits sa Univerziteta Maastriht u Holandiji, koji je
rukovodio istraživanjem, uveren je da rezultati potvrđuju pretpostavku
da spermatozoid koji koji "nosi" muški Y hromozom "pliva" brže od
spermatozoida sa ženskim X hromozomom zbog čega mnogo lakše može da
"putuje" kroz lepljivu sluz grlića materice.
On je časopisu "Nju sajentist" izjavio da su ranija istraživanja
pokazala da žene poseduju različit stepen lepljivosti sluzi grlića
materice i da one sa većom lepljivošću teže i sporije zatrudne.
"Reč je o elegantnom i značajnom istraživanju" - ocenila je Valeri Grant
sa Univerziteta Okland na Novom Zelandu koja je istraživala ulogu majke
u određivanju brojčanog odnosa polova u ljudskom potomstvu.
Mnoge životinje sposobne su da utiču na pol svojih potomaka prema
kvalitetu parenja i uslovima u okruženju. Evolucioni biolozi veruju da
ovo maksimizira broj njihovih preživelih potomaka.
Tako, na primer, jedna teorija pretpostavlja da životinje "nižeg
statusa", koje su izložene zapostavljaju okruženja i raznim oskudicama,
češće donose na svet žensko potomstvo.
Razlog za to je što rađanje a kasnije negovanje i podizanje muškog potomka iziskuje više energije.
S druge strane, donošenje na svet ženskog potomka u vreme stresa moglo
bi biti bolje rešenje, čak i kad postoje izgledi da bi poligamni mužjaci
biti plodniji i sposobniji od ženki da ostvare potomstvo.
"Ovo otkriće nije u potpunom skladu sa teorijom. Ali ono, u isto vreme,
nije ni u kontradikciji sa teorijom da manje plodne žene nisu i manje
zdrave. Mi još uvek nemamo evoluciono objašnjenje za ovo" - izjavio je
Smit.
Ipak, Grantova je pomalo rezervisana prema Smitovom objašnjenju da su
napori da se dobije dečak posle dugotrajnih uzaludnih pokušaja
oplođivanja obavezni jedino zbog toga što su Y - spermatozoidi
sposobniji da se probiju kroz sluz grlića meterice.
Ona je naklonjenija alternativnom objašnjenju koje je ponudio tim
istraživača - da je smanjena sluzavost često rezultat hormonalnih
problema koji, za uzvrat, mogu biti uzrok spontanom abortusu. Sopstveno
istraživanje Grantove pokazao je da je pol deteta u isključivoj
"nadležnosti" majke, a ne oca - s čime se slažu mnogi evolucioni
biolozi.
Podsetila je da je opštepoznata činjenica da je kod muškaraca, od začeća
pa nadalje, mnogo veća smrtnost. Zato, da bi se postigla izvesna
sigurnost da će u stresnim vremenima na svet doći neophodan broj muških
potomaka, majke moraju obezbediti prirodne uslove. "Bilo koji mehanizam
koji će majci omogućiti da to postigne svakako će povećati sposobnost da
rodi muško dete" - tvrdi Grantova.
"Novo istraživanje nagoveštava da bi mogle postojati još uvek nepoznate
prepreke u bici da se rodi muško, uključujući malo snažniji osećaj
materinstva kad treba zatrudneti" - zaključila je Grantova u izjavi za
Nju sajentist.
Prijem 
