PrijemPrijem  Često Postavljana PitanjaČesto Postavljana Pitanja  TražiTraži  KalendarKalendar  Lista članovaLista članova  Korisničke grupeKorisničke grupe  Registruj seRegistruj se  Pristupi  

Delite | 
 

 Beograd i klimatske promene

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Milan Lupin
Admin
Admin
avatar

Broj poruka : 689
Datum upisa : 21.07.2011

PočaljiNaslov: Beograd i klimatske promene   Čet Avg 04, 2011 10:24 am

Beograd i klimatske promene



U letnjim mesecima, temperature u gradovima tokom noći redovno su za
nekoliko stepeni Celzijusa više nego u gradskoj okolini. Zbog
nepropusnih podloga i urbanizacije, olujne bujice u gradskim i
prigradskim naseljima pretvaraju se elementarne nepogode koje mogu i
tragično da se okončaju. U isti mah, veliki procenat gradova, posebno u
zemljama u tranziciji i razvoju, postaje žrtva zagađenosti vazduha. Zbog
tendencije stalnog rasta i fizičkih karakteristika, savremeni gradovi
predstavljaju "proizvođače" vremenskih prilika sa značajnim posledicama
po kvalitet života njihovih stanovnika.




To je sve aktuelniji problem, posebno u kontekstu globalnih
klimatskih promena koje će situaciju u urbanim sredinama dodatno
pogoršati i o čemu se u svetu sve više diskutuje. Nedavno se i Beograd
uključio u ovakav pristup problemu globalnog zagrevanja, iz ugla
gradova, zahvaljujući projektu "Beogradske perspektive održivog razvoja i
klimatske promene". Od marta 2010. do marta 2011. godine, ovaj projekat
su realizovali Diplo centar kao ogranak međunarodne organizacije
DiploFoundation (www.diplomacy.edu), kao i
Međunarodni naučni forum "Dunav – reka saradnje", a projekat je
finansiran kroz grant Švedske agencije za međunarodnu pomoć SIDA pod
nazivom "Sector II" preko Regionalnog centra za životnu sredinu.

"Projekat je podrazumevao široku diskusiju različitih činilaca i
donosilaca odluka na gradskom i nacionalnom nivou", kaže Nikola Božić,
koji je bio jedan od organizatora ovog projekta. "Organizovana su dva
opšta panela sa predstavnicima državnih organa, akademske zajednice,
nevladinih organizacija, preduzeća, obrazovnih institucija i medija.
Pored toga organizovano je i deset tematskih panela koji su pokrili
brojne konkretne oblasti i rezultovali brojnim zaključcima", kaže Božić,
dodajući da su sačinjene i smernice gradskim vlastima, koje su
predstavljene kao jedan od rezultata projekta (videti okvir).


Klima gradova bila je predmet razmišljanja i strahovanja još od kraja
XVIII veka, iako su istraživanja o toj temi postala naročito primetna u
poslednjih dvadeset godina. Jedan od prvih opisa "toplotnog ostrva"
pojavljuje se već početkom XIX veka, kada Luk Hauard (Luke Howard)
obrazlaže razloge zbog kojih je centar Londona uvek topliji od svojih
predgrađa, što objašnjava koncentracijom ljudi, dima, senki, vertikalnih
površina zgrada i gustinom izgrađenosti. Ovakva rana istraživanja
kasnije postaju rutinska.

"Trenutno postoji konsenzus o tome da klimatske promene prete
gradovima na tri načina – kroz stalno povećanje količine gasova staklene
bašte u gradskim sredinama, kroz efekte globalnih promena u regionalnim
razmerama i kroz aktivnosti koje gradovi preduzimaju kako bi obezbedili
održivost u novonastalim uslovima", objašnjava Nikola Božić.

S
obzirom na to da preko šezdeset procenata svetskog stanovništva danas
živi u gradovima, ovakvi problemi postaju uzrok sve veće brige.
Međudržavni panel o klimatskim promenama (Internacional Panel for Climate Change,
IPCC) planirao je za svoj sledeći izveštaj posebnu studiju koja će
razmatrati buduće projekcije ovih problema, povezujući klimatske,
infrastrukturne, demografske i energetske aspekte urbanizacije.

Kako kažu u Diplo fondaciji, širom sveta i same gradske vlasti već
preduzimaju mere društvene i tehnološke inovacije kako bi "dobili na
vremenu" i prilagodili se predviđenim rizicima. Neki gradovi razvili su
sopstvene klimatske strategije, a mnogi su postali i članovi nacionalnih
i transnacionalnih mreža saradnje. Nakon prvih koraka, koji su došli iz
nevladinog sektora, vreme je i da Beograd krene tim putem.

Smernice gradskim vlastima

Jedan od rezultata proisteklih iz više raznovrsnih diskusija u projektu
"Beogradski uticaj na klimatske promene" bile su i smernice gradskim
organima Beograda za započinjanje procesa adaptacija na klimatske
promene. Finalni dokument izradio je prof. dr Vladimir Janković sa
Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, koji predaje i na
Univerzitetu u Mančesteru. U tom istraživanju postavljeno je nekoliko
ciljeva:

1. da sačini što detaljniju mapu klimatskih i
ekoloških parametara grada (uključujući i zone buke), i da identifikuje
demografske, urbanističke, industrijske i ostale investicione tendencije
od uticaja na povećanje klimatskih i ekoloških hazarda; 2. da
identifikuje najverovatnije gradske rizike izazvane regionalnim
klimatskim promenama na osnovu postojećih scenarija i modela;


3. da identifikuje postojeće demografske vektore, kao i tendencije u
izgradnji gradskih i industrijskih objekata i gubitku zelenih površina;
4. da ustanovi standardnu i reprezentativnu mrežu mernih mesta koja bi
registrovala gradske vrednosti atmosferskih parametara u
periodima karakterističnih sinoptičkih situacija (zimsko i letnje
stabilno vreme, nagle promene vremena, košava, inverzije); 5. da izvrši
epizodna mikrosondažna merenja radi utvrđivanja najosetljivih gradskih i
prigradskih oblasti za datu sinoptičku situaciju;

6. da
formira taksonomiju rizika i standardnu bazu podataka / mapu o
postojećim (i rastućim) klimatskim anomalijama, bilo da se radi o
gradskom toplotnom efektu, anomalijama u padavinama, vlažnosti, ili
ekstremnim zagađenjima i dinamičkim efektima u tzv. "grubom sloju" ("roughness layer");

7. da koristeći ova merenja i modeliranje u svetlu očekivanih
klimatskih promena utvrdi realne bioklimatske rizike i "bolne tačke" u
konkretnom gradskom prostoru; i

8. da implementira saznanja na nivou gradskih vlasti, kroz preporuku otvaranja radnih mesta za "urbane klimatologe".

Izvor: www.b92.net
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
 
Beograd i klimatske promene
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1
 Similar topics
-
» Uporedni : M&M :)
» Trnzitni Uran u Ribama da li vam je i gde vam je doneo promene?
» simbolika
» Tranzitni Pluton na DC-u
» Kako se odredjuje kom znaku pripada neki grad?

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
 :: E-School :: Novosti & Zaminljivosti-
Skoči na: