PrijemPrijem  Često Postavljana PitanjaČesto Postavljana Pitanja  TražiTraži  KalendarKalendar  Lista članovaLista članova  Korisničke grupeKorisničke grupe  Registruj seRegistruj se  Pristupi  

Delite | 
 

 Sunce kao dežurni krivac

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Milan Lupin
Admin
Admin
avatar

Broj poruka : 689
Datum upisa : 21.07.2011

PočaljiNaslov: Sunce kao dežurni krivac   Ned Jul 24, 2011 1:14 pm

Sunce kao dežurni krivac

Ne dešava se često u današnje vreme da se nauka izbori za mesto
na naslovnim stranicama medija i portala. Da bi se to uopste desilo,
naučno otkriće mora biti označeno kao senzacionalno inače će ostati
neprimećeno među estradnim svadbama, transferima sportista i vestima iz
rijalitija. Prosle nedelje na B92 i mnogim svetskim medijima osvanuli su
veliki naslovi najavljujući da se nešto neobično zbiva sa Suncem, da će
Sunce uskoro ostati bez svojih pega, te da će poremetiti i klimu na
našoj planeti. The Daily Telegraph je čak objavio: "Sad je ozvaničeno:
stiže ledeno doba!"









O čemu se zapravo radi? Sunce, kao i mnoge druge zvezde, pokazuje znake
periodične aktivnosti. Najočigledniji pokazatelj aktivnosti su Sunčeve
pege, male tamne oblasti koje su uočljive na vidljivoj površini Sunca.
Otkrio ih je još Galilej 1612. godine. Broj pega se periodično menja.
Nekada u dužem periodu nema nijedne vidljive pege (takozvano mirno
Sunce, solarni minimum), a nekada je Sunčev disk neprestano prošaran
pegama tokom više meseci (aktivno Sunce, solarni maksimum). Srednja
dužina trajanja ciklusa promene broja pega je oko 11 godina, ali varira
od 8 do 14 godina. Od ciklusa do ciklusa varira i broj pega vidljiv u
vreme maksimuma aktivnosti.

Uzrok ciklusa Sunčeve aktivnosti
leži u solarnom dinamu, složenoj međuigri magnetnog polja i polja brzine
koja se odvija u slojevima zvezde duboko ispod njegove površine. Iako
danas znamo mnogo toga o Sunčevom ciklusu, mnogi detalji ovog mehanizma i
dalje su nepoznanica za naučnike. Usled toga je i predviđanje kakav će
biti naredni ciklus aktivnosti (dug ili kratak, sa mnogo ili malo pega i
pratećih fenomena) veoma nezahvalan zadatak. Štaviše, smatra se da jos
uvek nismo u stanju da tačno predvidimo kakav će ciklus biti pre nego
što on zapravo započne.

Trenutno se nalazimo u uzlaznoj fazi
24-tog ciklusa od 1755. godine kada je počelo sistematsko praćenje broja
pega. Prethodni ciklus bio je neuobičajeno jak. Tokom njega je
zabeležen i najjača savremena erupcija na Suncu (novembar, 2003). Pri
kraju prethodnog ciklusa naučnici su predviđali da se sledeći, ovaj u
kojem se trenutno nalazimo, biti jos jači. Međutim, kada se 23-ci ciklus
završio, usledio je neobično dugačak i izrazito miran period na Suncu.
Kako se taj minimum produžavao, tako su se menjale i prognoze za 24-ti
ciklus predviđajuci sve manju i manju aktivnost i sve manji broj pega.
Istraživanje koje je zavredelo svu ovu medijsku pažnju zapravo je samo
nastavak iste prognoze produžene i na sledeći 25-ti ciklus. Na
regionalnom američkom skupu solarnih fizičara, jedan tim naučnika
predstavio je studiju po kojoj će, ako se ovaj trend nastavi i ako je
njihov model tačan, Sunce u sledećem ciklusu biti bez pega.



To je bila samo jedna od mnogih konferencija posvećenih Suncu koje se
održavaju svake godine i samo jedno od mnogih izlaganja na toj
konferenciji. Samo istraživanje još uvek nije čak ni objavljeno u nekom
od priznatih međunarodnih časopisa, a njegovi rezultati, iako veoma
zanimljivi, daleko su od toga da budu opšte prihvaćeni među solarnim
fizičarima. Zašto je onda ovo istraživanje podiglo toliku prašinu i
dospelo u medije?

Razlog je jednostavan - postoje indicije da
je klima na Zemlji povezana sa Sunčevom aktivnošću. Hipoteza kaže da
duzi period smanjene aktivnost može da dovede do smanjenja srednje
temperature na Zemlji. Ne postoje pouzdani fizički modeli koji
potkrepljuju ovu hipotezu, ali postoje određene podudarnosti koje joj
idu u prilog. Pre svega to je činjenica da najduži poznati period bez
pega (Maunderov minimum,
1645-1715 godine) delom koincidira sa
izuzetno hladnim periodom u Evropi i severnoj Americi, poznatim i kao
"malo ledeno doba". Kao posredni dokaz navode se, na primer, i slike
flamanskih majstora iz XVII veka koje prikazuju klizače na zamrznutim
kanalima, prizor koji se danas retko viđa.

Kako to zgodno zvuči
kada se ima u vidu globalno zagrevanje! Neko bi mogao da zaključi da,
ukoliko bi se predviđanje o novom Maunderovom minimumu pokazalo tačnim,
to bi značilo da treba jos više goriva da trošimo i da će nas zagađenje
zapravo spasiti smrzavanja. Akcije naftne industrije trenutno bi skočile
na berzi. Na toj liniji treba tražiti razloge zašto je vest o mogućem
nestanku pega sa Sunca gromoglasno propraćena. Ali, ako se vratimo
činjenicama i naučnoj argumentaciji, stvari stoje malo drugačije. Čak je
i sama veza Maunderovog minimuma i "malog ledenog doba" jos uvek pod
znakom pitanja.

Na primer, najpoznatiji slikar pomenutih
klizača, Hendrik Averkamp, naslikao je neke od svojih najpoznatijih
slika 1608. godine. Sećate se, to je godinu dana pre nego sto je Galilej
usmerio svoj teleskop ka nebu, i 4 godine pre nego što je otkrio i više
puta posmatrao Sunčeve pege! Zapravo, malo ledeno doba trajalo je
znatno duže od Maunderovog minimuma: od sredine XVI veka, dakle sto
godina pre Maunderovog minimuma, sve do sredine XIX veka kada je Sunčeva
aktivnost već uveliko bila "normalna".



Ako se vratimo na proslonedeljne vesti vidimo da je pre svega prognoza o
nestanku pega vrlo nepouzdana. Dosadašnje iskustvo pokazuje da još uvek
ne poznajemo mehanizam Sunčeve aktivnosti dovoljno dobro da bismo mogli
precizno da je predviđamo za duži vremenski period unapred. Čak iako bi
se pokazalo da je ova prognoza tačna i da Sunce ulazi u dug period
minimalne aktivnosti, to i dalje ne znači da bi došlo do hlađenja
Zemlje. Cak i ako bi doslo do hladjenja Zemlje sličnog onom u XVII veku
(u srednjem 0.3-0.4 stepena Celzijusa), to hlađenje je daleko manje od
globalnog zagrevanja sa kojim se suočavamo (0.7 stepeni od početka
industrijske revolucije, a ako nastavimo istim tempom 4 stepena do kraja
XXI veka). Konačno, čak i kada bi količina hlađenja usled smanjenja
Sunčeve aktivnosti bila jednaka količini zagrevanja usled zagađenja, to
ne znači da bi se dva efekta nužno međusobno poništila. Prema tome,
vodite računa o energiji koju trošite jer nam Sunce ne dolazi upomoć!

S druge strane, "ako je sve taština i muka duhu, i ako nema ničeg novog
pod suncem", na Suncu se neprestano nesto dešava. Sunčeva aktivnost
podrazumeva čitav spektar fenomena koji utiču na Zemlju. Na primer,
erupcije na Suncu mogu da izazovu magnetne bure na Zemlji, pojavu
polarne svetlosti, privremeni prekid komunikacija ili čak napajanje
električnom energijom. Brze naelektrisane čestice sa Sunca ugrožavaju
život astronauta tokom njihovog boravka u otvorenom svemiru, ali i
trajno oštećuju satelite u orbiti oko Zemlje. Sunčeva aktivnost je
takodje veoma značajna za bolje razumevanje aktivnosti na drugim
zvezdama koje su suviše daleko za detaljna posmatranja. Zbog svega toga
izuzetno je važno proučavati i razumeti složene procese koji se odvijaju
na našoj zvezdi. Tom cilju je posvećen veliki broj naučnika širom
sveta. Među njima je i grupa za proučavanje Sunca Astronomske
opservatorije u Beogradu.

Izvor: B92



Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
 
Sunce kao dežurni krivac
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
 :: E-School :: Novosti & Zaminljivosti-
Skoči na: