Evropska investiciona banka odobrila je Srbiji kredit za investicije
u nauku i tehnološki razvoj, a komponenta 1 u vrednosti od oko 50
miliona evra odnosi se na ulaganje u novu kapitalnu istraživačku opremu
za javne istraživačke ustanove i laboratorije. Kao prvu nabavku te
opreme, Vlada Srbije objavila je potpisivanje sporazuma o namerama sa
Majkrosoftom, proizvođačem softvera Vindouz i Ofis.
Da bi došli do neophodne nove opreme, istraživači su najpre morali da
prijave rangirane liste zahteva „JUP istraživanje i razvoj doo“,
preduzeću koje je Vlada Srbije osnovala za sprovođenje programa
investicije u nauku. Usledile su konsultacije sa rukovodiocima
prijavljenih projekata i zahtevi da se vrednost tražene opreme smanji.
Posle dužeg postupka, kriterijumima koje je postavila komisija odobreno
je oko polovine svih zahteva.
Potpredsednik Majkrosofta za
prodaju i marketing Alen Krozijer i potpredsednik Vlade Božidar Đelić
potpisali su predugovor o nabavci Majkrosoft softvera traženog kao
istraživačka oprema. Na konferenciji za štampu Đelić je objavio da su
postignuti posebni uslovi uz popust u vrednosti 535000 evra. Vlada je
formirala komisiju, komisija je odobrila zahteve, a unapred je postignut
i popust u nabavci koja će tek biti sprovedena. U čemu je problem?
Prosečno, istraživačima je odobreno manje od polovine tražene opreme.
Pri tome su neki nabavku legalnog Vindouza i Ofisa za njihove ustanove i
laboratorije predstavili kao nabavku nove kapitalne opreme za
istraživanja. Nije reč o specifičnom naučno-istraživačkom softveru, već
onom opšte namene, pre nalik zahtevu za papir, stolove i stolice.
Komisija je zahteve ocenila kao opravdane.
Reč je o softveru za
koji postoje alternative, uključujući i slobodan softver (Fajerfoks,
GNU/Linuks, Libreofis i Openofis, Alfresko, OpenProj,...) koji je
besplatan ili, na tržištu ponuđen uz paket podrške i usluga, može da
bude značajno jeftiniji.
Postoje situacije kada određena laboratorijska oprema radi samo sa
određenim sistemom (što uopšte ne mora biti Vindouz), ali tada se ta
nabavka obavlja u funkcionalnom paketu „oprema i softver“ tako da
konkuretnost ne bude narušena.
Svrha tendera je da naručilac
opiše funkcionalne zahteve i tehničku specifikaciju, ne određujući
proizvođača. U ovom slučaju javni međunarodni tender za nabavku softvera
tek treba da bude raspisan, ali se proizvođač i popust unapred znaju. O
kojim licencama je reč i kako će biti podeljene korisnicima nije javno
objavljeno.
Zajednica 11000 naučnika u Srbiji opredelila se da
2011. godine kao kapitalnu istraživačku opremu legalizuje Majkrosoft
softver. I tu je zapravo problem.
Savesni naučnici koji već
danas legalno koriste slobodan softver i stvaraju uštede u radu neće
biti nagrađeni, baš kao ni ustanove koje su poštovale zakon i iz
sopstvenih budžeta kupovale neki softver.
Stvarna istraživačka
oprema koju su drugi naučnici možda opravdano tražili u ovoj
jedinstvenoj prilici investicije u nauku je uskraćena kako bi se novac
iz kredita ravnopravno rasporedio ustanovama i zalutao u legalizaciju
softvera opšte namene.
Procedura javne nabavke koju EIB zahteva
možda bude narušena, a država za razliku od drugih[1] nema nikakvu
strategiju smanjivanja zavisnosti od softvera jednog proizvođača. U
sledećem mandatu, kroz četiri godine, taj isti softver će se plaćati
ponovo i bez popusta.
[1]
http://www.osor.eu/news/nl-half-of-all-public-administrations-have-open-source-strategy Izvor: B92
Prijem 
