Da li "Božija čestica" uopšte postoji?Neuhvatljiv Higsov bozon ili "Božija čestica", ukoliko uopšte
postoji, izuzetno se dobro krije, kažu u Evropskoj organizaciji za
nuklearna istraživanja (CERN) čiji je divovski eksperiment pomoću
Velikog hadronskog akceleratora usmeren ka pronalaženju tog sićušnog
elementa za koji naučnici veruju da je u osnovi svemira. "Higsovom bozonu sve više ponestaje mesta za sakrivanje", kazao je profesor Rolf Hojer, generalni direktor CERN-a.
Higsov bozon je hipotetička subatomska čestica kojom se prema
Standardnom modelu objašnjava masa drugih čestica, a teoriju o njegovom
postojanju postavio je 1964. godine škotski fizičar Piter Higs.
Dobio je nadimak "Božija čestica", jer se veruje da se svuda nalazi
mada se pokazalo da se veoma spretno krije. Naučnici u CERN-u pokušavaju
da utvrde njegovo postojanje u Velikom hadronskom akceleratoru (LHC),
smeštenom duboko pod planinama na francusko-švajcarskoj granici, i
nadaju se da će do kraja 2012. uspeti da reše tu enigmu.
Hojer
je rekao da hadronski akcelerator dobro radi, ali je pronalaženje
misteriozne čestice problematično, jer se istraživanja sprovode na
najnižim stupnjevima mase, poslednjem mestu na kojem bi bozon mogao da
se krije.
On je uporedio proganjanje bozona sa traganjem za
poljem pod snegom tokom mećave, dok je Pjer Odone, direktor američkog
Fermilaba, rekao da je to kao posmatranje zvezda usred dana. Direktor
centra za istraživanje Serđo Bertoluči izjavio je u ponedeljak da su
dosadašnji eksperimenti isključili sa 95 odsto sigurnosti postojanje
Higsovog bozona na višim stupnjevima mase.
Hadronski
akcelerator, koji se proteže kružnim tunelom dugim 27 kilometara,
projektovan je za kontrolisano sudaranje dva snopa protona koji se kreću
gotovo brzinom svetlošću u suprotnim pravcima.
U trenutku
njihovog sudaranja nastaju temperature 100.000 puta veće od sunca,
oponašajući tako uslove neposredno posle Velikog praska kada je došlo da
stvaranja univerzuma pre 13,7 milijardi godina. Higsov bozon je karika
koja nedostaje u Standardnom modelu elementarnih čestica, teorije kojom
se objašnjava kako poznate subatomske čestice međusobno reaguju u
univerzumu.
Prof Rohini Godbol, teoretičarka fizike čestica
Centra za fiziku visokih energija na indijskom Institutu za nauku u
Bangaloru, kaže da je Sandardni model građen prethodnih 70 godina poput
kule od karata.
"Pokušavamo da postavimo poslednje dve karte.
Ukoliko nađemo Higsov bozon, te dve karte će se sastaviti, ako ne, cela
kula će se raspasti", objasnila je ona, dodajući da je ipak optimista
jer se sve što je dosad testirano ispostavilo tačnim.
Prijem 
