Udruženi su jači i pametniji... a i slobodno vreme je u društvu zabavnije. Danas, više nego ikad, to dokazuju društve ne mreže među kojima se javljaju i specijalizovane. Research Gate je mreža za naučnike i istraživače.
Profesor sa Harvarda Ijad Madisch došao je na ideju da pokrene
društvenu mrežu namenjenu naučnim krugovima. Kako sam kaže, kao
neposredan povod poslužilo mu je sopstveno negativno iskustvo.
Radeći nekoliko godina na eksperimentu iz medicinske dijagnostike
(radiologije), stalno je nailazio na probleme. Kako se kasnije
ispostavilo, u pitanju su bile sitnice, ali su mu oduzimale dosta
vremena.
Dok je radio na eksperimentu, Madisch je razmišljao
kako bi dobro bilo da postoji društvena mreža naučnika, poput Facebooka,
koja bi povezala stručnjake iz istih i srodnih oblasti. Jer,
stručnjacima iz jedne oblasti često je potreban savet iz drugih naučnih
disciplina koje se prepliću sa njihovom.
Društvena Internet
mreža bila bi odličan način za konsultovanje i dobijanje relevantnih
odgovora. Tako je osmišljen ResearchGate.
Komunikacija i saradnja Madischu su se pridružili i Horst Fickenscher (računarske
tehnologije) i Soren Hofmayer (medicina). Da je ideja imala budućnost
potvrdila je i činjenica da su se za njenu realizaciju našli investitori
– eks direktor Facebooka (Matt Cohler) i kompanija koja je investirala u
Twitter, Benchmark Capital iz Silicijumske doline.
Formiran je portal ResearchGate-a na adresi
www.researchgate.net,
koji funkcioniše po istom principu kao i ostale društvene mreže.
ResearchGate omogućava primenu uobičajenih Web aplikacija za društvene
mreže – deljenje fajlova, baze podataka, pretraživanje po tim bazama,
forume, diskusije, blogove, formiranje gru pa (kojih za sa da ima preko
hiljadu).
Neke naučne organizacije već koriste tu pogodnost, a
ResearchGate kao platformu za organizovanje online sastanaka i
konferencija radi direktne saradnje.
Za naučno-istraživačke
svrhe posebno je značajna aplikacija Research Blog, koja postoji od
novembra 2009. godine. To je zvanični blog ResearchGate-a, pa time i
svih korisnika ove mreže. U njegovom kreiranju mogu učestvovati svi
naučnici sopstvenim blogovima i postovima, a najkvalitetniji sadržaji se
biraju i publikuju.
Na taj način je ResearchGate postao izvor relevantnih informacija o istraživanjima i inovacijama iz različitih naučnih oblasti.
Prva javna Web 3.0 mreža U poređenju sa ostalim društvenim mrežama (za naučne krugove
takođe posto je LabMeeting, Ologeez, Academia.edu i druge), ResearchGate
je znatno napredniji sistem koji nudi snažnije alate za saradnju i
pretraživanje. Primenjeno je tako zvano semantičko pretraživanje: radi
dobijanja preciznijih rezultata istovremeno se analizira širi niz
pojmova u odnosu na standardne metode pretrage.
Ona se u ovoj
mreži vrši u okviru sopstvenih internih resursa, kao i u spoljnim
naučno-istraživačkim bazama podataka (Library, PubMed, arXiv, CiteSeer
NASA i drugim). ResearchGate je za mišljen i realizovan potpuno u skladu
sa strategijom daljeg razvoja Interneta i Web 3.0 tehnologijom.
Dok Web 2.0 koristi Internet za povezivanje s ljudima, cilj Web 3.0
tehnologije je da Internet iskoristi za povezivanje sa informacijama. To
znači da ovaj servis zna sve zahteve i navike korisnika i organizuje u
skladu s tim njegovo bavljenje na Internetu.
Osnova Web 3.0
tehnologije je semantički Web. On obuhvata standarde i tehnologije za
razvoj Webontologije i definisanje relacija između grupa termina.
Ontologija je definisana u vidu meta podataka, što znači da je za
korisnike nevidljiva. Na taj način se ostvaruje naprednije i preciznije
pretraživanje sa mogućnošću povezivanja informacija iz različitih izvora
i deljenja sadržaja izvan aplikacija i Web stranica.
Istovremeno, Web 3.0 pretraživač „uči“ o interesovanjima korisnika i za
svako novo pretraživanje uključuje informacije iz prethodnih,
pojednostavljujući put do cilja.
Poput oluje Društvena mreža naučnika ResearchGate se širi i, kako mnogi kažu,
„zahvata čitav svet poput oluje“. Na sa mom početku, pre tri i po
godine, prosečno se registrovalo po 50 korisnika dnevno. Danas se taj
broj povećao na 2.500, a po podacima sa ResearchGate portala, ukupan
broj registrovanih (iz 192 zemlje širom planete) premašio je milion.
U poređenju sa Facebookom to nije mnogo ali se mora uzeti u obzir da
ljudi koji se bave naukom čine neznatan deo ukupne svetske populacije.
Osim naučnika, ova društvena mreža je privukla pažnju i vlasnika
kapitala, pre svega investitora iz Velike Britanije, Nemačke i SAD.
Svojim širenjem, ResearchGate će omogućiti komunikaciju i saradnju i
naučnicima iz siromašnih zemalja koji nemaju mogućnost da putuju i sreću
se sa svojim kolega ma na konferencijama i sastancima.
Prema
komentarima korisnika, većina registrovanih naučnika zadovoljna je
komunikacijom i saradnjom na mreži, mada ima i negativnih komentara. Na
primer, jedna naučnica se žali da je pretrpana pitanjima za savete o
izboru teme za disertaciju, a ne konstruktivnom komunikacijom.
Osim pretrpanosti, evidentno je da komunikacija i saradnja naučnika na
ovaj način može imati i loših strana, posebno kad su u pitanju autorska
prava, a postavlja se i pitanje garancije kvaliteta ponuđenih sadržaja.
Ipak, Ijad Madisch veruje da će ResearchGate znatno ubrzati
istraživanja i doprineti ostvarenju novih dostignuća u raznim naučnim
oblastima. Njegov cilj je, kako sam izjavljuje, da ResearchGate osvoji
Nobelovu nagradu za doprinos napretku nauke.
Neka mu se očekivanja i ostvare!
Više na
Tehnopolis stranici.
Izvor: B92
Prijem 
